Мачја имунодефицијенција (ФИВ) или мачја СИДА. Заразна болест.

Мачја имунодефицијенција (ФИВ), популарно позната као мачја СИДА, је заразна болест која озбиљно погађа имуни систем мачака. Слично АИДС-у код људи, ФИВ смањује способност мачјег тела да се бори против других инфекција и болести. Иако дијагноза може изгледати застрашујуће, могуће је ефикасно лечење, посебно ако је стање ухваћено у раним фазама. Ваша мачка може да живи релативно нормалним животом и достигне старост ако се правилно брине о њој. Дакле, нема разлога за панику ако је ваша мачка добила ову дијагнозу.

Шта је мачји имунодефицијенција (ФИВ)?

Вирус мачје имунодефицијенције (ФИВ) је патоген који компромитује имунолошки систем мачака, остављајући их рањивим на инфекције и болести. На много начина, ФИВ је сличан ХИВ-у (вирус хумане имунодефицијенције) код људи. Последњи стадијум инфекције ФИВ-ом познат је као СИДА (Синдром стечене имунодефицијенције), у ком тренутку мачка пати од више озбиљних секундарних инфекција.

ФИВ спада у категорију лентивируса, што значи да споро напредује и има дуготрајан ефекат на организам домаћина. Вирус напада ћелије имуног система, посебно Т лимфоците, постепено слабећи природну одбрану мачке од патогена.

Иако мачка заражена ФИВ-ом може годинама остати асимптоматска, како болест напредује, имунолошки систем постаје све слабији. Ово чини животињу склонијом широком спектру болести, од респираторних и уринарних инфекција до кожних болести, па чак и рака.

Важно је разумети разлику између ФИВ инфекције и стадијума АИДС-а код мачака. Иако су оба узрокована истим вирусом, СИДА представља терминалну фазу болести, када је имуни систем толико оштећен да више не може да пружи заштиту од инфекција и опортунистичких болести. Међутим, мачка може да живи много година са ИВФ-ом са пристојним квалитетом живота пре него што достигне ову узнапредовалу фазу.

Симптоми ФИВ-а или АИДС-а код мачака

Препознавање раних симптома ФИВ/АИДС-а код мачака је важно да би се обезбедио одговарајући третман и одржао квалитет живота. Међутим, дијагностицирање мачје имунодефицијенције (ФИВ) може бити тешко, јер многе заражене мачке не показују очигледне знаке у раним стадијумима болести.

Рани симптоми ФИВ-а или АИДС-а код мачака могу укључивати:

• Умерена грозница,
• Губитак апетита,
• Летаргија или општа апатија.

Важно је напоменути да ове манифестације могу бити повезане са низом других стања, а не само са ИВФ/АИДС-ом, што наглашава потребу за тачном дијагнозом од стране ветеринара.

Како болест напредује, симптоми постају озбиљнији и разноврснији, а мачке могу имати и друге симптоме, као што су:

• Неоправдани губитак тежине,
• Тешки проблеми са зубима (као нпр гингивитис или хронични стоматитис),
• Честе инфекције коже,
• Понављајући респираторни или уринарни поремећаји,
• Друге секундарне болести узроковане слабљењем имуног система, укључујући повећан ризик од рака.

Међутим, ако је вашој мачки дијагностикована ова болест, нема потребе за паником. Иако је ИВФ/СИДА озбиљна болест, не треба је сматрати коначном пропашћу. Уз одговарајућу негу, уравнотежену исхрану и редовно ветеринарско праћење, многе мачке којима је дијагностикован ФИВ могу да живе годинама, водећи релативно здрав и срећан живот. Постоје многи случајеви када су мачке достигле дубоку старост иако им је већ неколико година дијагностикован ФИВ.

Дијагностиковање мачје имунодефицијенције (ФИВ)

Дијагноза мачје имунодефицијенције (ФИВ) или АИДС-а код мачака спроводи се специфичним лабораторијским тестовима, који откривају присуство вируса или антитела које производи тело. Најчешће коришћени тест је ЕЛИСА (Enzyme-Linked Immunosorbent Assay), који идентификује антитела на ФИВ у крвној плазми. Иако брз и приступачан, овај тест може захтевати потврду у случају нејасних резултата.

Још један важан тест јеВестерн Блот, сматра се референтним стандардом за дијагнозу ФИВ-а. Овај тест је специфичнији и осетљивији од ЕЛИСА и користи се за потврду позитивних или неизвесних резултата. У сложенијим ситуацијама, на пример у случају неуверљивих симптома, ветеринар може препоручитибиопсија лимфних чвороваили акоштана сржза детаљнију процену.

Изазови интерпретације тестова

Тумачење резултата је важно јер постоји могућност лажно позитивних или лажно негативних резултата:

• Лажни позитивни резултати: може се јавити код мачака које су вакцинисане против ФИВ-а, јер вакцина стимулише производњу антитела сличних онима откривеним тестовима.

• Фалс негативе: јављају се код недавно заражених мачака, чији имуни систем још није имао времена да произведе довољно антитела која се могу детектовати.

У таквим случајевима препоручује се понављање теста након периода од око 6-8 недеља да би се потврдила дијагноза.

Важност ране дијагнозе

Рано откривање ФИВ-а је кључно јер омогућава предузимање брзих мера за бригу о мачки и спречавање тешких компликација. Што се раније болест идентификује, веће су шансе за одржавање високог квалитета живота. Рана дијагноза може помоћи:

• Креирање персонализованог плана неге.
• Пажљиво праћење здравља мачке ради благовременог откривања и лечења секундарних инфекција.
• Едукација власника о превенцији болести и мерама управљања.

Дакле, исправна и правовремена дијагноза чини разлику између тешког и лакшег живота за мачке погођене ФИВ-ом.

Лечење ФИВ / АИДС-а код мачака

Лечење ФИВ-а/АИДС-а код мачака није усмерено на лечење болести, већ на управљање симптомима и побољшање квалитета живота животиње. Пошто не постоји специфичан третман за уклањање вируса, опције лечења се фокусирају на подршку општем здрављу мачке и спречавање компликација.

Лечење мачје имунодефицијенције (ФИВ) може укључивати:

• Антивирусни лекови за успоравање напредовања болести,
• Антибиотици за лечење секундарних инфекција које се јављају услед ослабљеног имунолошког система,
• Лекови за контролу бола или за подстицање апетита,
• Додаци исхрани који подржавају имуни систем и помажу мачки да се лакше носи са болешћу.

Кућна њега

Важна компонента у управљању ИВФ-ом је правилна брига о мачки код куће. С обзиром на то да ФИВ слаби имуни систем мачке, препоручује се да се она држи у затвореном простору како би се спречио контакт са другим животињама и смањио ризик од даљих инфекција. Уравнотежена исхрана и пажљиво праћење било каквих промена у понашању или здрављу такође су од суштинског значаја за обезбеђивање најбољег могућег живота за мачку.

Вакцинација против мачје имунодефицијенције (ФИВ).

Иако вакцинација може помоћи у спречавању ширења вируса ФИВ, важно је напоменути да вакцина није 100% ефикасна и да не може излечити већ заражену мачку. Ова вакцина је тренутно доступна само у Сједињеним Државама и не користи се обично у другим деловима света. Ветеринарске клинике у Европи или другим деловима света још увек могу донети ову вакцину на захтев, али је прилично скупа. Вакцина такође не спречава друге инфекције или компликације повезане са ФИВ-ом.

Одлука о еутаназији

Ово је дефинитивно најтежа одлука коју власник кућног љубимца мора да донесе. У случајевима када је болест значајно узнапредовала и квалитет живота мачке се значајно погоршао, еутаназија може постати опција. Ова тешка одлука биће донета само заједно са ветеринаром, који ће проценити опште стање мачке и разговарати о доступним опцијама лечења како би власник могао да направи најбољи избор у најбољем интересу животиње.

Дакле, лечење вируса мачје имунодефицијенције (ФИВ) не гарантује потпуно излечење, али уз правилан третман, заражене мачке могу живети релативно здравим и срећним животом дуги низ година.

Брига о мачкама са мачјом имунодефицијенцијом (ФИВ)

Нега мачке са ФИВ/АИДС-ом подразумева пажљиво управљање здравственим стањем и континуирано праћење могућих компликација. Први корак је да се обезбеди заштићено окружење за заражену мачку. Пошто ФИВ слаби имуни систем, важно је да се мачка држи у затвореном простору како би се смањио ризик од контакта са другим животињама или изложености патогенима који би могли да погоршају њено стање. Такође је важно да мачка не буде изложена стресу, јер то може негативно утицати на имунитет и допринети прогресији болести.

Веома је важна и уравнотежена исхрана прилагођена специфичним потребама мачке. Мачкама са ФИВ-ом је можда потребна висококвалитетна храна богата протеинима и есенцијалним хранљивим материјама како би подржали оптимално функционисање њиховог ослабљеног имунолошког система. Додаци исхрани се такође могу препоручити за подршку општем здрављу, посебно ако мачка има потешкоћа да одржи тежину или да једе због недостатка апетита.

Мачја имунодефицијенција (ФИВ) или СИДА код мачака такође захтевају пажљиво праћење понашања и здравственог стања ради брзог откривања могућих инфекција или других компликација. Мачке са ФИВ-ом су подложније инфекцијама коже, респираторног или уринарног тракта, тако да је важно одмах интервенисати због симптома као што су грозница, губитак апетита или летаргија. Неопходне су периодичне посете ветеринару ради процене општег стања, прилагођавања лечења и превенције других здравствених тегоба. Дакле, уз одговарајућу негу, мачке заражене ФИВ-ом могу да живе релативно нормалним и удобним животима, чак и на дужи рок.

Како се ФИВ / АИДС преноси код мачака

ФИВ (вирус мачје имунодефицијенције) или СИДА код мачака се углавном преноси путем директан контакт са крвљу заражене мачке. Најчешћи начини преноса су:

1. Дубоки угризи– ФИВ се најчешће преноси кроз дубоке угризе, обично у тучама између мачака, посебно између некастрираних мачака или оних које живе у препуним улицама или склоништима. Уједи могу сломити кожу и открити крв, што омогућава пренос вируса.

2. Контакт са крвљу– У ређим случајевима, ФИВ се може пренети контактом са крвљу заражене мачке, као што је трансфузија крви од болесне мачке или коришћењем истог прибора који може бити контаминиран.

3. Пренос са мајке на потомство– ИВФ се такође може пренетиод мајке мачке до мачића, посебно током порођаја или дојења, иако је то ређе.

Иако се ИВФ ређе преноси путемсвакодневни контакт, као што је грљење или дељење истог легла, ипак је сигурније даизоловати заражене мачкедругих, како би се спречили могући ризици.

Шта није пут преноса вантелесне оплодње

ИВФ се не преноси путем нормалан контакт (додир, мајчино млеко или пљувачка) у блажим условима или коришћењем исте играчке или постељине, осим ако није укључена крв. такође, нема доказа да се ФИВ може пренети на људе или друге животињске врсте.

Такође прочитајте: Шта је ФеЛВ (вирус мачје леукемије) и који су симптоми

Закључак

Вирус мачје имунодефицијенције (ФИВ), такође познат као мачја СИДА, је озбиљна вирусна болест која утиче на имунолошки систем мачака, чинећи их рањивијим на инфекције и друге болести. Иако не постоји куративни третман за ФИВ, уз правилно управљање и сталну негу, заражене мачке могу живети релативно здравим и удобним животом дуги низ година. Рана дијагноза, праћење здравља, уравнотежена исхрана, одговарајући лекови и чисто и заштићено окружење су од суштинског значаја за негу мачака са ФИВ-ом.

ФИВ се преноси углавном кроз дубоке угризе и директан контакт са крвљу, а мере за спречавање ширења вируса су веома важне. Упркос озбиљности болести, важно је схватити да ФИВ није коначна пропаст, а уз правилан третман и негу, мачке могу да живе дуге и срећне животе. Спречавање ширења ФИВ-а и едукација власника мачака су важни кораци у заштити здравља мачака, а сваки случај ФИВ-а треба третирати са саосећањем и одговорношћу.

Препоручени специјалистички извор: Вирус мачје имунодефицијенције (ФИВ) (Универзитетски колеџ ветеринарске медицине Цорнелл).